Ovo je primer upravnog govora. Govornikove reči predstavljene su znacima navoda 「」, a završni oblik です∕ ますse ne menja. Posle ovog iskaza sledi pomoćna rečca と i odgovarajući glagol govorenja (npr. reći, čuti, itd.). Pozdravi i životinjski „govor“ takođe se mogu staviti u znake navoda, posle čega stoji と i odgovarajući glagol.
わたしは 先生に 「よく わかりました。」と 言いました。
Rekao sam profesoru: „Sve sam razumeo.“
犬は 「ワン」と なきます。
Pas laje „Av!“
日本では あさ 「おはようございます。」と あいさつを します。
U Japanu, ujutru se pozdravljamo: „Ohajo gozaimasu.“